Autor: Tod Emof (Todd Emoff) 24. maj 99.

prevod i obrada: Bata Arandjelovic

Klintonova administracija zloupotrebljava secanje na Drugi svjetski rat i na holokaust u svojoj nevidjenoj kampanji opravdavanja u sustini propale i nelogicne politike bombardovanja Jugoslavije, sve s ciljem da je nateraju da odustane od svoje pokrajine Kosova.

Za uspomenu na sest miliona nevinih jevrejskih zrtava ubijenih rukom Nacista i nacistickih slugu tokom Drugog svetskog rata, uvredljivo je i ponizavajuce da budu upotrebljeni kao podloga za vodjenje rata protiv Srba. Klinton i NATO koriste ovakvu paralelu zato da pridobiju najpre jevrejsku a onda i podrsku siroke svetske javnosti za svoje bombardovanje srpskog naroda do potpune pokornosti. Oni upotrebljvaju uzasavajuce slike izbeglih Albanaca i njihovu realnu tragediju (samo uvecanu bombardovanjem) kao propagandno sredstvo u cilju prisvajanja (za svoje sebicne ciljeve) na Zapadu vec duboko ukorenjenih osjecanja vezanih za holokaust. Zasto? Zato sto ovo grozno bombardovanje i ubijanje Srba ni na koji nacin nije u interesu Amerike. Zato se mora pronaci neki drugi nacin kojim bi opravdali pogibije i razaranja koje izaziva bombardovanje. Poistovecivanjem Srba s Nacistima i koriscenjem prizora jadnih izbeglica jos je jedini preostali nacin da se javno mnenje pridobije. Bez ovoga ne bi ni bilo moguce podrska za ovaj rat uopste naci u bilo cemu sto spada u domen realnoga.

Na zalost, Klintonova propagandna masinerija ( bez sumnje, najjaca propagandna masina jos od kako je izmisljena televizija) vec je ostvarila izvestan uspeh u eksploataciji jevrejskog holokausta kao podsticaja za emotivni angazman stanovnika NATO zemalja, obezbedivsi na taj nacin situaciju u kojoj njihova javnost danas tolerise i ono sto se ni u jednom drugom slucaju ne bi moglo tolerisati. Oni danas spremno prihvataju ubijanje jugoslovenskog stanovnistva mimo bilo kakvih prihvatljivih kriterijuma, ukljucujuci tu i primenu kasetnih bombi na nastanjenim delovima zemlje. Oni tolerisu i najsire rasprostranjeno sistematsko unistavanje ekonomske i svake druge infrastrukture citave zemlje. Sve to u ime sprecavanja novog holokausta.

Medjutim, u tome postoji jedan mali problem. Povlacenje ozbiljne paralele izmedju trenutne situacije i holokausta je jednostavno nemoguce. Cinjenice takvu komparaciju jednostavno ne dozvoljavaju. Evo, ovde su navedene tri od brojnih sustinskih razlika izmedju onoga nekad i ovoga sad:

1. U Nemackoj 1930. godine nisu postojale naoruzane jevrejske grupe koji bi iz potaje ubijale nemacku policiju, koje bi se finansirale iz profita skupljenih krijumcarenjem droge ili pak preuzimanjem isporuka oruzja koje su im doturale strane sile da bi se borile protiv Nemaca. Nije postojala nikakva teroristicka organizacija “OVJ” (paralela s OVK). Jevreji su bili poslusni i lojalni gradjani. Nasuprot tome, OVK terorise Srbe na Kosovu vec vise od sest godina. I brojni Albanci su takodje postali zrtve OVK, izgubili su kako zivote tako i imovinu, posebno oni koji su bili zaposleni u drzavnim preduzecima, na pr. sumari ili postari. Oni su ubijani za "primer" i kao upozorenje da ne sme da se radi za drzavu Jugoslaviju jer bi se time svetu i vlastitim sugradjanima moglo dati na znanje kako jugoslovenska drzava jos uvek kontrolise situaciju na Kosovu. Sve zapadne zemlje, ukljucujuci i SAD, u svojim kartotekama OVK vode kao teroristicku organizaciju.
2. Jevreji u predratnoj Nemackoj nisu trazili da dobiju zasebnu teritoriju koja bi iznosila oko 10% ukupne teritorije Nemacke s ciljem da  je pripreme za konacno otcjepljenja od Nemacke pa da na njoj stvore nezavisnu jevrejsku drzavu. Zahtev SAD i NATO-a bio je da Srbija dozvoli stranim trupama da udju na njenu teritoriju kako bi se Albancima dalo pravo na autonomiju kroz 3 godine, a omogucilo i proglasenje nezavisnosti nakon toga.
3. Nemacka je ranih cetrdesetih godina radila na tome da potpuno istrebi citav jedan narod u Evropi (a i drugde u svetu ako bude moguce). Sve Jevreje je trebalo pronaci i poubijati. Zeljeznicke kompozicije su krcate slane u fabrike smrti. U logorima za istrebljenje vrseni su medicinski eksperimenti bez anestezije, logorasi su prisiljavani na rad do smrti, sistematska ubistva vrsena su razlicitim metodama ukljucujuci i upotrebu gasa Ciklon B. Ubijeno je na hiljade, na desetine hiljada ljudi, broj zrtava se na kraju popeo na nekoliko miliona. TO JE BIO GENOCID. Ono sto se dogadja Albancima na Kosovu nije genocid. Stradanja nametnuta Albancima su uzasna, smrt i razaranje zasluzuju svaku osudu, ali to se ni po velicini, ni po rasponu, a ni po nameri nikako ne moze uporedjivati s holokaustom. Oko 200,000 Albanaca i dalje zivi u komforu i sigurnosti (koliko to dopusta bombardovanje NATO-a) u Beogradu i u severnim delovima Srbije. Kad bi stvarno bila rec o genocidu, takvo nesto ne bi bilo moguce. Cak i da prihvatimo tezu da su Srbi jedini krivci koji su istjerali 800,000 izbeglica (drugi moguci razlozi zbog kojih ljudi napustaju svoje kuce bi mogli ukljuciti zestoko bombardovanje NATO snaga, nedostatak vode i hrane, prisilnu mobilizaciju koju sprovodi OVK, mogucnost da budu zateceni u paklenoj zoni borbenih dejstava ako ostanu, pogotovu ako dodje do invazije NATO snaga), oni su ipak jos uvek zivi. Nisu ih odveli u logore smrti i pobili. Groteskna je uvreda istine kad se uporedjuje danasnje iskustvo etnickih Albanaca s iskustvom Jevreja iz Drugog svetskog rata.

Jedina slicnost izmedju trenutne situacije koja vlada na Kosovu i holokausta Jevreja je to da obe pokazuju kako na svetu jos uvijek postoje zli, okrutni ljudi. To pada na dusu kako teroristima OVK i srpskim paravojskama, tako i americkim bombasima koji upotrebljavaju kasetne bombe (a medju njima su oni koji naredjuju, odobravaju i cak su spremni da kasetne bombe koriste za dejstva po gradovima), hrvatskim neo-nacistima i mnogim drugim grupama sirom sveta cija je osnovna motivacija stasala iz mrznje. Ocigledno, ljudska se vrsta jos uvek nije u punoj meri civilizovala.

Postoji jos jedan razlog zasto se zloupotrebljava jevrejski holokaust da bi se dobila podrska za bombardovanje i ubijanje Jugoslovena, akcija sama za sebe odvratna svim Jevrejima. Veoma je siroko poznata istorijska cinjenica da su tokom Drugog svetskog rata srpske Jevreje Srbi od Nacista sakrivali i sacuvali u onoj mjeri koliko je to u datim okolnostima bilo moguce. Bio je to jedinstven primer medju istocno-evropskim zemljama koje su okupirali Nacisti. Jevreje su skrivali, hranili i sklanjali Srbi. Srbi su se "vencavali" s Jevrejima koje nisu ni poznavali kako bi nove "supruznike" sacuvali da ih ne odvedu u logore smrti. Jevreji su bili ravnopravno prihvaceni ucesnici u srpskom pokretu otpora. Jevreji i Srbi su zajedno umirali u logoru Jasenovac i jedni uz druge ginuli pruzajuci otpor nacistima. Sustinska ironija ove sulude kampanje je i to da je jedan od arhitekata ove kise smrti koja se srucila na glave Srba je upravo Medlin Olbrajt. Olbrajtova je rodjena Jevrejka a njena je familija pobegla iz Praga 1939. pred nacistickom invazijom i dosla da zivi u Beogradu. 1941. Nacisti okupiraju Jugoslaviju a petogodisnja Medlin je punih sest sledecih nedelja bila sklonjena kod jedne srpske porodice! Kasnije je s citavom svojom familijom pobegla za London. Zahvaljujuci Srbima mala je Medlin prezivela, na kraju postala Amerikanka i svoju karijeru krunisala ubijajuci na stotine, bolje reci hiljade Srba u ime NATO-a i holokausta. NECUVENO! Kao paralelu ponasanju Srba ostaje nam da se prisetimo  i toga da su Albanci bili ti koji su formirali SS diviziju pod nacistickom upravom. Jedna od njih, poznata 21. Waffen SS "Skenderbeg" divizija (sastavljena vecinom od Albanaca iz severnog dijela Albanije) u kasnijim se fazama rata iskljucivo bavila hvatanjem Jevreja koje su potom deportovali u logore i izvrsavanjem masovnih egzekucija nad Srbima.

Jevreji imaju veliki dug prema Srbima zbog dela koja su napravili tokom Drugog svetskog rata. Kako bi mogli da im se oduzimo? Danas treba da stanemo u njihovu odbranu i da ucinimo sve sto mozemo da se ovo bolesno stanje, bombardovanje SAD i NATO-a  zaustavi. Zvanjem, pisanjem, susretima s nasim kongresmenima, senatorima i medijima, poducavajuci ih o nasim pogledima na pravu istinu o situaciji. Mnogi Srbi su rizikovali svoje zivote da bi pomogli Jevrejima. Mi ne moramo da cinimo nista sto bi bilo toliko opasno da bi im taj dug vratili. Okretanje nekoliko desetina telefonskih brojeva, pisanje pisama i zakazivanje sastanaka s izabranim predstavnicima i s onima koji oblikuju javno mnenje, najmanje je sto mozemo da uradimo. Mi smo duzni da njima objasnimo kako unistavanjem Jugoslavije, unistavanjem ekologije i ubijanjem ljudi nece moci da postignu nista dobroga za narode koji zive u tom regionu. Hiljade Jevreja zivi u Jugoslaviji, 4000 samo u Beogradu. Pitam kako se oni osjecaju dok se njihova preduzeca, skole i naselja bombarduju a njihova deca im zive u strahu. Mi moramo spreciti da se novac ubran od nasih poreza ulaze u ubijanje Jugoslovena i u razaranje njihove zemlje. Ideja da SAD treba da ubija Srbe, da ubija Srbe, pa onda da jos vise ubija Srbe (i poneke Albance, Cigane, Jevreje, Madjare, Hrvate i druge koje zive u Jugoslaviji, onako, uz put) sve dok nam oni ne dozvole da vladamo delom njihove teritorije, predstavlja pravo moralno bankrotstvo. U nacrnjem trenutku nase istorije Srbi su stali na stranu Jevreja. Mi bi danas morali stajati na njihovoj strani.

Iznad svega, mi moramo holokaust koji je od nas otet vratiti onima kojima pripada. Mi ne smemo dozvoliti da nas holokaust Klintonova propagandna masinerija iskrivljava zato da bi mogla da lakse ubija ljude, zena i decu u Srbiji i drugde. Holokaust mora biti vracen nama, Jevrejima, i moramo da objavimo, jasno i glasno, kako secanje na sest miliona zrtava niposto ne sme da bude zloupotreblavano za ovakvu svrhu. Nikada. To je nas dug i nasa obaveza koju ni kako ne mozemo izbeci.

Komentare mozete poslati g.Ernoffu na emoff@mail.acninc.net