napisao Andrej Krusinski (Postavljeno 8. aprila 200

prevod i obrada: Bata Arandjelovic

[Napomena tenc.net-a – Ovaj clanak je napisan nesto pre prestanka NATO-ovog bombardovanja Jugoslavije. U njemu dopisnik Pravde-Internet, Andrej Krusinski, uporedjuje tragediju Jugoslavije s onom vijetnamskom (koju je kao dopisnik “Pravde” i licno doziveo) i s Hitlerovim napadom na Cehoslovacku. Izgleda da opravdanja koja je koristio Hitler jezivo lice na ona koja su koliko juce izgovarali americki i britanski lideri. Ta, nije valjda da su ta gospoda ipak uspela da od istorije nesto i nauce?

Clanak i link s Karelom Capekom omogucio je Rik Rizof (Rick Rizoff)

·         "Protestvujemo! Ispred ovog civilizovanog drustva naglasavamo da su nasi varvarski neprijatelji ti koji su, umesto da se povinuju nasim zahtevima,  svoje zene i decu podmetnuli pod bombe koje istresaju nasi avioni.“ (Vidi napomenu # 1 na kraju teksta)

Kome se ruga ova satira? Mozda brifinzima [NATO propagande] iz Brisela? Ama ne, ceski pisac Karel Capek, je to napisao mnogo ranije. (Vidi napomenu # 2)

·          “Da ovaj rat mi ne zelimo vidi se jasno i iz cinjenice da ga vodimo bez ikakve objave.”

Ove “aforizme apsurda” nisu izgovorili ni Klinton ni Olbrajtova (koja je tu nedavno izjavila da “Amerika ni nema nameru da Jugoslaviji objavi rat”). Jos jedan put je autor [Karel] Capek, a mislio je na Hitlera, Musolinija i Tojoa. Sve do samog kraja, onako kako je najbolje znao - svojim sarkazmom -  on je uporno vodio svoj licni neravnopravni rat protiv okrutnosti i licemerja fasizma koji je svojim nikad objavljenim (malim) ratovima u Aziji, Africi i Evropi bio zapoceo Drugi svetski rat.

Je li [veliki pisac, Karel] Capek mogao uopste da pretpostavi da ce se ista politika apsurda koja ga je zapanjila 1938. godine ponoviti, pa onda jos jednom?

Kosovo i Sudetska oblast: Hitler kao izvorni protivnik 'etnickog ciscenja'

Danas je u modi da se Srbija uporedjuje s Vijetnamom.

Ja bih imao sto sta da kazem o obe ove zemlje, kako o slicnostima tako i o razlikama izmedju njih, uostalom tamo sam bio u jeku najzesceg americkog bombardovanja. Ali, hajde da prvo uporedimo Kosovo s cehoslovackom krizom od pre sezdeset godina. Njih dve nalikuju k’o jaje jajetu.

Kao “moralno-eticku” masku za “Plan Grin” (Plan Zeleno) Hitler je izmislio “potlacenu nacionalnu manjinu”, tj. manjinske Nemce gusto nastanjene u ceskoj pokrajini Sudeti, u neposrednoj blizini granice. “Nije potrebno da svoj pogled bacimo predaleko da bi videli kako se tlaci tri i  po miliona Nemaca,” javlja Gebels. “Ne pristajem da i dalje trpim uslove u kojima se nemacka manjina zlostavlja i tlaci, u Sudetima i na drugim mestima”, grmeo je Hitler. A sad samo napravite transpoziciju Sudeta s danasnjim Kosovom - Klinton, Bler, Sreder i Solana bi lako mogli da se zabune pa da za ovo pomisle da su njihove vlastite reci.

Gebelsova propagandna masina je dozivela svoju punu zrelost upravo u toku kreiranja sudetske krize - stasala je u fenomen ciji je moto bio “sto monstruoznije lazi, to ce u njih lakse poverovati”. I premda je NATO-ovim sledbenicima Gebelsove mahnitosti uspelo da ga u mnogocemu nadmase, sama tehnika je ostala ista: 15-tog septembra 1938. lagali su o “Cesima koji gradove i varosice izlazu plamenoj stihiji” oko “300 mrtvih” i “na desetine hiljada izbeglica” a vec 28. istog meseca su besneli zbog  “preko 120.000 izbeglica.” I premda masta Nacista nikad nije dostigla takve vrhunce verbalnih prevara (kakvi su ovi danasnji) s izrazima “etnicko ciscenje” i “humanitarna katastrofa”, pionir ove bitke protiv drevnih slovenskih grehova bio je, jasno, Hitler.

Da bi napetosti prvo izazvao pa ih onda dalje raspalio, Hitler je primio vodju Sudetskih Nacista, Hajnlajna (Heinlein), i s njim dogovorio da pred cehoslovacke vlasti postavi savim neprihvatljive uslove kad se bude razgovaralo o autonomiji. Na identican nacin i Amerikanci poducavaju (svoje) albanske separatiste (uzgred, organizovane u svemu po uzoru na sudetske “Dobrovoljacke odrede”).

Grubo gledano, otkidanje Kosova od Jugoslavije jeste sasvim uporedivo s otkidanjem Sudetske oblasti iz Cehoslovacke.  Svojom kapitulacijom u “bitci protiv etnickog ciscenja” Cesi su izgubili (skupa s teritorijama koje su od njih ispotiho prigrabili njihovi “dobri komsije“, Poljaci i Madjari) 30% svoje zemlje i 35% svog stanovnistva. Izgubili su oni i nesto mnogo vaznije, svoje istorijske granice pa cak i volju da se brane; posle samo pola godine Nemci ulaze i u Prag, takoreci u paradnoj formaciji i time jedna nezavisna zemlja Centralne Evrope biva izbrisana kao da nikada i nije postojala. U stvari, i ciljevi koji leze u osnovi obeju kriza su takodje identicni: minimalno postignuce je unistenje jedne suverene drzave u Evropi, maksimalno postignuce je priprema masovne invazije duz linija napada "Drang nach Osten” [Napred na Istok]."

NATO-ova operacija “Odlucna snaga” jeste plagijat Hitlerovog “Zelenog plana”. Doduse, uz jedan izuzetak: Nemci nisu otisli toliko daleko da ih bombarduju. No, ne zato sto  je Hitler u srcu bio dobar covek - Cehoslovacku su izdali njeni saveznici (Engleska i Francuska) a njene vlasti su odbile pomoc iz Sovjetskog Saveza iz razloga politicke prirode. Medjutim, uplasili su se kad su shvatili koliko je odnos snaga bio nepovoljan. Nemacka je imala 75 divizija, oni “samo” 35. E, na ovom mestu prestaje svaka slicnost izmedju kosovske i sudetske krize a pocinju da se namecu neke druge paralele i asocijacije.

Srbija i Vijetnam: Mogu li patuljci da se tuku s dzinovima?

Posto je braniti se mnogo lakse nego napadati (pogotovo iz takvog sistema utvrda kakve je Cehoslovacka ranije izgradila u Sudetima) a imajuci u vidu da je njena armija bila i mnogo bolje naoruzana, dozvolicemo sebi da ocenimo kako su snage suprotstavljene 1938. bile otprilike izjednacene. I kad je Benes, tadasnji poredsednik Cehoslovacke, vec zakljucio da uspesan otpor nije bio moguc, zasto je onda Milosevic bio toliko tvrdoglav u situaciji u kojoj je razlika snaga bila (jos nepovoljnija i) tako zaslepljujuce evidentna? Jeli on zaista pomislio kako ce patuljak Srbija uspeti da se odupre tolikom dzinu kakav je NATO? Bas na ovom mestu nam se namece paralela s Vijetnamom. 

Kad posmatram s ekrana slike iz Jugoslavije, prizori napustenih poseda me podsecaju na Ham Jong, na pustos razbijenih i razbacanih opeka i crepova na mestu na kojem se pre toga uzdizao grad Tan Ho, na komade ljudskih tela u predgradjima Hanoja i na … ceremoniju otvaranja Umetnickog muzeja neposredno po prestanku istog tog bombardovanja. Ova poslednja u seriji slika iz mog secanja, pomaze mi da razumem ono naizgled paradoksalno, rok koncerte koji su se u pauzama izmedju dva bombardovanja odrzavali na gradskim trgovima Beograda.

Na isti nacim na koji NATO horde danas metodicno unistavaju plodove vekovnog truda generacija srpskih ljudi koristeci pritom hiljadostruko superiorniju moc i sredstva, u pokusaju da s lica zemlje izbrisu jednu od najstarijih slovenskih civilizacija, tako su se pre trideset godina SAD zaricale da ce “Severni Vijetnam bombama baciti natrag u kameno doba” (doslovna izjava general Kertisa LeMeja (Curtis LeMay), tadasnjeg glavnokomandujuceg americkog vazduhoplovstva). Sasvim prirodna reakcija onih na zemlji bila je da mobilisu sve svoje duhovne snage pa da celom svetu (a jos vaznije, i samima sebi) pokazu da, i ako ih tako surovo i besmisleno kaznjavaju, upravo njima pripada moralna nadmoc.

Kad njihova vera nije uzdrmana i sve dok im je raspolozenje na visini, ljudi se mogu navici i na bombardovanje koje onda postane tek jos jedan sastavni deo njihove svakodnevnice, kao sto su to britka zima na Arktiku ili razdrazujuca vrucina i vlaga na ekvatoru. U Vijetnamu (kao danas u Srbiji) nijedan jedini most nije ostao neostecen a svejedno se saobracaj odvijao bez zastoja. U gustisima na obalama reka bili su sakriveni pontoni koje bi pod okriljem mraka za tili cas spojili u mostove. U malenom selu sam video decu kako na ledjima poput ranaca nose asure ispletene od slamnate uzadi. Pitao sam sta je to i  … to je bila njihova zastita od gelera i od bombi! Kad su se pojavili avioni deca su se bez panike skupila, zalegla i pokrila glave asurama koje su posluzile i kao kamuflaza i kao stit od sporo letecih komada srapnela. U drugom su selu smislili “brnjicu za bivole”, pletenu korpicu koja je sprecavala bivole da se za vreme uzbune nesmetano goste slatkim izdancima iz basti dok su se seljani  krili po rovovima ili sklonistima. Ribari koji bi se zatekli na otvorenom moru su uza se uvek imali dovoljnu rezervu ribarskog konca. Vukuci strukove za sobom nisu gubili lovinu a lako su se sakrivali u talasima bezeci iz vidokruga americkih “vazdusnih asova”.

Drugi vazan znak jedinstva i spremnosti  je bio i to da je citava zemlja bila prosto nacickana puscanim cevima. Dok sam prevaljivao put od preko hiljadu kilometara u “gaz-ikiju” (tip ruskog automobila) na puske sam nailazio po poljima, u seoskim kolibama, po skolama. Znao sam i da su tu blizu, skriveni po pazljivo zakamufliranim polozajima, protivavionski topovi i rakete zemlja-vazduh. Tokom deset godina trajanja ovog neobjavljenog rata oboreno je vise od tri hiljade americkih aviona. Ovde cu vam opisati unistavanje samo jednog od njih a prema vlastitim zabeleskama koje sam tom prilikom napravio.

U selo na obali mora, Kun Ban, stigao sam dan posle ovog okrsaja. “Taman smo bili na sastanku” pricao je Ho Din Huan, sekretar partijske organizacije sela. “Raspravljali smo o tome kako da popravimo irigacioni sistem za zalivanje nasih useva.  U 13:10 smo zaculi zvuk aviona. Istrcali smo napolje i ugledali njih cetiri. Iz repa jednog od njih kuljao je dim i vatra. Ubrzo su se na nebu zabelela dva padobrana a mi smo svi pozurili ka moru. Bila je oseka i nasi su camci lezali oko 300 m daleko od vode. Puno pripadnika nase teritorijalne odbrane je vec stiglo do camaca i golim rukama su ih vukli ka moru. Piloti su se ubacili u camac na naduvavanje. Ispalili smo nekoliko rafala u vazduh i na njihovom jeziku povikali “Ruke u vis!” Jedan je odmah podigao ruke, drugi nije. Ponovo smo ispalili rafal, digao je samo jednu. Izgledalo je da je bio ranjen.”

Plovidba do neprijateljskih pilota je trajala svega 15 minuta, plovidba natrag citavih dva sata, zbog napada iz vazduha. Petnaest aviona od kojih su dva bili hidroplani! Svi su se oni obrusili na 28 ljudi u dva camca (ne racunajuci zarobljenike) koji su se branili s 15 pusaka i dva mitraljeza. Pomogla nam je teska protivavionska artiljerija s nase obale koja je pocela da puca po strancima kad su nas napali. U 16:25 camci su pristali na obalu” nastavio je partijski sekretar svoju pricu “ali su avioni nastavili da s visine bombarduju selo sve do 22:00.”

Za osvetu seljacima neprijatelj je bombama i raketama preorao nedavno zasadjena polja pirinca i unistio seoski put. Ljudskih zrtava nije bilo ako se ne racuna onaj ranjeni pilot koji je bio primoran da citava dva sata provede bez lekarske pomoci sto je na kraju za njega ispalo kobno.

Da li je uopste moguce uporedjivati borbenu moc vazduhoplovstva Sedme Flote s Teritorijalnom zastitom sela Kun Ban? Svojim uspehom u ovom duelu Teritorijalna zastita je jos jednom uspesno ubedila Amerikance u onu istinu koju im i Srbi danas svaki dan uspesno demonstriraju, da vazdusna nadmocnost nije isto sto i pobeda. Medjutim, u ono vreme je vojna nesrazmera izmedju dzina i patuljka bila osetno smanjena redovnim pristizanjem pomoci iz Sovjetskog Saveza odakle su na pr. stizale protivavionske rakete. A na tome, avaj, prestaje svaka daljnja slicnost izmedju rata koji je Amerika vodila protiv Vijetnama s ovim koji danas vodi protiv Srbije.

Rambuje i Minhen: Lakrdijanje lakomislenih elita

Iritiran nepromisljenoscu britanskog premijera tokom parlamentarne debate o ratu s Rusijom (onom koji je istorija kasnije nazvala “Krimski rat”) Marks je pre vise od 150 godina napisao da za razliku od sekspirovskih komada od kojih ni u jednom nije budalama dato da izgovore prolog herojske drame, … Lord Aberdin (Aberdeen) je odigrao ulogu, ako ne bas prave engleske dvorske lude onda barem italijanskog Pantalonea ( zlobni starac, klovn u modernoj pantomimi - prim. prev.). Medjutim, kako su nam to jasno pokazale i sudetska i kosovska kriza, (dvorska) luda za kormilom moze da dovede do tragedije, ali u nase vreme ni to vise ne predstavlja nikakvo cudo.

Bilo bi zanimljivo znati kako bi Marks reagovao (da je samo dovoljno poziveo) na jednu drugu izjavu jos jednog engleskog premijera, Makdonalda (Macdonald), “Engleska je dama. A dame s naklonoscu gledaju na agresivne nastupe muskarca, pod uslovom da se za njih ne sazna. Zato, nastupajte s taktom i mi se necemo umesati.” To je bio odgovor koji je “britanski Pantalone” dao Musoliniju na njegov pokusaj da uvede italijanske trupe u Etiopiju. Nesto kasnije “Dama” se ponela jos besramnije kad je uz insistiranje naterala Cehoslovacku da napravi “kompromis” (ustupke) s Hitlerom. Pa onda, nije li mozda i ovo bio samo cinizam, epigram jos jedne lude, “Mir za nase doba!” (Peace in our Time!) koji je izgovorio jos jedan kasniji premijer Velike Britanije, Cemberlen (Chamberlain) na aerodromu prilikom povratka iz Minhena u kom su Engleska i Francuska svojim delovanjem ne samo dale mandat Hitleru da anektira Sudete nego i da otpocne Drugi svetski rat u kojem su se medju prvim ztrvama nasle i same te dve zemlje?

Potrebno ja da insistiramo da nasi “demokrati” utuve jednom za svagda da momenat pocetka rata na evropskom bojistu nije bio potpisivanje Nemacko-Sovjetskog pakta o nenapadanju 1939. nego razgovori u Minhenu 1938! Elita “zapadnih demokratija” je s iznenadjujucom lakomislenoscu potpuno previdela i zanemarila proces globalizacije fasisticke agresije. Eto vam sada! Zloslutna druzina klovnova ponovo nastupa na svetskoj politickoj pozornici u liku Klintona, Blera i Solane koji s grimasom lude vrse nevidjene zlocine dok Cernomirdin i Javlinski uticu na Srbe nebi li iznudili da se predaju Nemcima a sve zato sto Rusi nece da im priteknu u pomoc.

Farsa u Rambujeu odigrana je po scenariju probanom u Minhenu. I tu je Rusija igrala ulogu statiste dok su glavnom protagonisti, Jugoslaviji (isto kao Cehoslovackoj u Minhenu) dobacili samo pratecu ulogu i na kraju je naterali da potpise dokumente koje nije smela, a nije imala ni vremena, da prethodno razmotri. Ali Jugoslavija je rekla “Ne!” A, sta bi bilo da nije odbila, da je popustila i pristala?

U ovom trenutku ima dovoljno razloga da sebi postavimo i obrnuto pitanje, sta bi bilo da je Cehoslovacka odbila da potpise svoj diktat, onaj iz Minhena? Jedno je sigurno, pretrpela bi znatna razaranje i dozivela mnogo zrtava ali, mozda bi bi time na kraju ipak uspela da se odbrani od agresije i da opstane kao suverena drzava. A Hitler bi tada ostao kraci za citavu jednu zemlju i ostao bez njenog mocnog vojno-industrijskog proizvodnog kompleksa (koje je ovako zauzeo potpuno netaknut, skupa s postrojenjima i obucenim personalom) pa bi verovatno malo teze usao u rizik napada na Poljsku, Francusku i na Sovjetski Savez. A to znaci da mozda ne bi ni doslo do Drugog svetskog rata onakvog kakav danas znamo.

A sta bi bilo da Vijetnam nije izabrao da podje putem nevidjenih iskusenja i da se nije upustio u onako neravnopravnu bitku? Zar nije sasvim moguce da bi u tom slucaju agresor bio dodatno okurazen a da bi to na kraju mozda dovelo i do novog rata, ovog puta atomskog?

I na kraju, sta je sa Srbijom? Sta bi bilo da je ona ipak pokleknula pred manipulacijama iz Rambujea i da nije izabrala put iskusenja (ili da je, posto vec nije primila nikakvu pomoc iz inostranstva na kraju zavrsila smrvljena pod cizmom NATO-a)? Tad bi, bojim se, bilo potpuno nemoguce spreciti da se dogadjaji odvijaju na tragu onih posle Minhena, i ubrzo bi doslo do novog “Drang nach Osten [Pokreta na Istok]" koji bi na kraju kao talas preplavio i Rusiju u situaciji u kojoj je raspored snaga po nju izuzetno nepovoljan.

Ustavsi u odbranu svojih granica, Jugoslavija ne brani samo sebe, ona brani i nas. I Cehe i Slovake i Bugare i Poljake, kojima bi izdaja mira u nastavku ovog sudetsko-kosovskog presedana lako mogla doneti porazavajuce gubitke teritorija (jer Bugarska ima po broju znacajnu tursku manjinu, Slovacka madjarsku, a svaka od njih bi mogla njihovim arogantnim i za palez raspolozenim komsijama da posluzi tako da u nekoj novoj krizi odigra ulogu “manjinskih Nemaca”).

Svojim ponosnim “Ne!” izgovorenim u brk americkom NATO cudovistu, Srbija brani i zgradu svetskog mira, onakvog kakav je ustanovljen na rusevinama Drugog svetskog rata, a brani i jedan od poslednjih bastiona covecnosti na putu kojim svet vec uveliko hrli u trecu svetsku apokalipsu.

Andrej Krusinski

(c) 1999 PRAVDA (Dnevne novine)

Da procitate jos nesto …

Beleska # 1 - U Capekovoj satiri Hitler kaze i ovo "varvarski neprijatelji, umesto da se pokore nasim zahtevima, svoje zene i decu podmecu pod bombe koje padaju iz nasih aviona”. U stvari su iste ovakve optuzbe puno puta izgovorili i to s punom ozbiljnoscu, tokom bombardovanja Jugoslavije i takvi govornici kakav je na pr. Pomocnik Drzavnog sekretara za odbranu SAD-a, Bejkon (Bacon). Otud nasa napomena da se istorija ponavlja, samo sada u obliku farse.

Beleska  # 2 - Ako zelite da procitae nesto vise o piscu Karelu Capeku, pogedajte http://www.santafe.edu/~shalizi/notebooks/capek.html

Beleska  # 3 - Da bi procitali vise o razlozima zasto  je otpor Jugoslavije NATO-u  toliko znacajan, procitajte http://emperor.vwh.net/articles/jared/PeaceWar.html

***